Zamalo me je oteo mrak

U svetu koji je ispao iz zgloba toliko da svaki naredni korak deluje kao bolna, nemoguća misija, zbirka pesama Ognjenke Lakićević je lekovita obloga i sedativ koji, paradoksalno, razbuđuje. Njeni nas stihovi teraju da, uprkos bolu ili baš zbog njega, vičemo, vrištimo i žrtvujemo poslednje atome snage u borbi protiv nepravde i nasilja koji stežu obruč oko nas.

Ova poezija je angažovana na najbolji mogući način i sada je potrebnija nego ikad, jer mrak koji preti da nas otme nema većeg neprijatelja od ljubavi, lepote, empatije, solidarnosti i nade. Udahnite, upijte i pustite da vam ovi stihovi uđu pod kožu. Biti ljudsko biće nikada nije bilo teže. Ni časnije.